Zaboravlja li djevica svoj nakitil’ nevjesta pojas svoj ?A narod moj mene zaboravi,bezbroj je tomu već dana.

 Kakva li ste roda? Čujte riječ Jahvinu:Zar bijah pustinja Izraelu,il’ zemlja mračna?Zašto moj narod govori:‘Slobodu hoćemo,nećemo više k tebi!’?

 »Zaludu sam udarao sinove vaše:vi iz toga ne uzeste pouke:mačevi vaši rastrgaše vaše prorokekao lav zatornik.

 Zašto hoćete da se sa mnom parbite?Svi se od mene odmetnuste« –riječ je Jahvina.

 Gdje su bogovi što ih ti sâm načini?Nek’ ustanu ako te mogu spasiti u nevolji tvojoj!Jer imaš, o Judejo,bogova koliko i gradova!Koliko Jeruzalem ima ulica,toliko Baal ima žrtvenika.

 koji govore drvetu: ‘Ti si otac moj!’a kamenu: ‘Ti si me rodio!’jer mi leđa okreću,a ne lice,ali u nevolji svojoj zapomažu:‘Ustani, spasi nas!’

 Kao što se lupež zastidi kad ga uhvate,tako će se zastidjeti sinovi – dom Izraelov,oni, kraljevi, knezovi,svećenici i proroci njihovi

 Čuvaj se da ti noga ne obosi,grlo se ne osuši.A ti kažeš: ‘Ne, uzalud je!Jer volim strance,i za njima ću ići.’

 magarica divlja navikla na pustinju,u pohoti svojoj požudno dašće,tko da je ukroti u vrijeme gonjenja?Tko god je traži, neće se umoriti,naći će je u mjesecu njezinu.

 »Kako samo možeš reći:‘Nisam se uprljala,za baalima nisam trčala.’?Pogledaj tragove svoje u dolini,upoznaj što si učinila.Deva brza što krstari stazama svojim,